Лехитски језици
Изглед
![](http://chped.net/https/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/62/%D0%9B%D0%B5%D1%85%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5-%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%8B.png/300px-%D0%9B%D0%B5%D1%85%D0%B8%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5-%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%8B.png)
Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.
Карактеристике лехитских језика[уреди | уреди извор]
- прелазак прасловенских гласова ě, e, ę испред алвеоларних сугласника у a, o, ą
- замена прасловенских гласова dj, gě, gi са dz, dze, dzy
- непостојање преласка g → h
- очуваност назалних самогласника
Подела лехитских језика[уреди | уреди извор]
- кашупски језик
- полапски језик (изумро у 18. веку)
- пољски језик
- стари поморански језик (изумро)
- словиначки језик (изумро у 20. веку)
- шлески језик