Пређи на садржај

Корисник:Lukais4820/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Мејсон Гринвуд
Лични подаци
Пуно име Мејсон Вил Џон Гринвуд
Датум рођења 1. Октобар 2001
Место рођења Брадфорд, Западни Јоркшир, Енглеска, Уједињено Краљевство
Висина 1,81 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Манчестер јунајтед
Број 11
Гринвуд у дресу Манчестер јунајтеда

Мејсон Вил Џон Гринвуд (рођен 1. октобра 2001.) је енглески професионални фудбалер који игра на позицији нападача за клуб из Премијер лиге Манчестер јунајтед.

Пролазећи кроз омладински систем, Гринвуд је постигао гол на утакмици УЕФА Лиге Европе против Астане у септембру 2019, чиме је постао најмлађи стрелац клуба икада у европском такмичењу са 17 година и 353 дана. Његов сениорски међународни деби за Енглеску био је у септембру 2020, у утакмици УЕФА Лиге нација против Исланда.

У јануару 2022. Гринвуд је ухапшен под сумњом да је силовао и напао жену, а неколико дана касније због сумње за сексуални напад и претње убиством. Гринвуд од тог датума није тренирао нити наступао за свој клуб или репрезентацију.


Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Манчестер Јунајтед[уреди | уреди извор]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Гринвуд се придружио Манчестер јунајтеду са шест година, играјући у клупској развојној школи у Халифаксу.[1] Након што је напредовао кроз академске рангове, придружио се тиму до 18 година за сезону 2017–18, упркос томе што је испуњавао услове за млађе од 16 година, и завршио као најбољи стрелац У18 Премијер лиге Север са 17 голова у 21 утакмици. У мају 2018. Гринвуд је проглашен за играча турнира пошто је омладинска екипа освојила ИЦГТ трофеј у Холандији.

Сезона 2018–19: Дебитантска година[уреди | уреди извор]

У јулу 2018. Гринвуд је отпутовао са првим тимом на њихову предсезонску турнеју по Сједињеним Државама. 20. јула, дебитовао је у пријатељској утакмици као замена у 76. минуту у ремију 1–1 против Клуба Америка. 2. октобра, Гринвуд је потписао свој први професионални уговор са клубом. У децембру га је Жозе Мурињо одабрао да тренира са првим тимом уочи њиховог меча УЕФА Лиге шампиона против Валенсије.

6. марта 2019, под управом Оле Гунара Солскјера, Гринвуд је дебитовао као замена у 87. минуту у победи против Пари Сен Жермена резултатом 3–1 у Лиги шампиона. Са 17 година и 156 дана постао је други најмлађи играч који је представљао клуб у европском такмичењу (иза само Нормана Вајтсајда) и најмлађи икада у ери Лиге шампиона[2].Четири дана касније, дебитовао је у Премијер лиги са клупе у поразу од Арсенала резултатом 2:0 и постао један од најмлађих дебитаната клуба у лиги.

7. маја, Гринвуд је проглашен за најбољег играча месеца Премијер лиге 2 за април месец. На крају сезоне, добио је награду Џими Марфи за младог играча године, која се сваке године додељује најбољем играчу у омладинским тимовима клуба. 12. маја, последњег дана сезоне, Гринвуд је направио свој први сениорски старт за клуб у поразу од 2-0 против Кардиф Ситија.

Сезона 2019–20: Првoтимски напредак[уреди | уреди извор]

Први гол за Јунајтед Гринвуд је постигао на отварању Лиге Европе против казахстанске Астане 19. септембра; постигавши једини гол на утакмици и тиме постао најмлађи стрелац клуба икада у европском такмичењу са 17 година и 353 дана. 7. новембра постигао је гол у победи Јунајтеда над београдским Партизаном резултатом 3-0, чиме је квалификовао свој тим у нокаут фазу такмичења. 24. новембра, Гринвуд је постигао свој први лигашки гол у ремију 3–3 против Шефилд јунајтеда. 12. децембра је постигао два гола и изборио пенал у последњој утакмици групне фазе Лиге Европе против АЗ Алкмара. Манчестер јунајтед је победио у утакмици резултатом 4–0 и завршио на врху своје групе.

Дана 11. јануара 2020, након што није постигао гол у три узастопна меча, Гринвуд је постигао један гол у победи над Норвич Ситијем резултатом 4–0. Петнаест дана касније, постигао је свој први гол у ФА Купу пошто је Јунајтед победио Транмер Роверс са 6–0. Гринвуд је поново постигао гол четири недеље касније, у победи у лиги 3–0 против Вотфорда. 12. марта постигао је свој пети европски гол током победе од 5-0 над ЛАСК-ом из Аустрије; поставши први тинејџер који је постигао најмање пет голова у једној европској сезони за Јунајтед.

Након тромесечне суспензије фудбала изазване пандемијом ЦОВИД-19, Гринвуд је играо у свих шест мечева Јунајтеда од 9. јула 2020. Није успео да постигне гол у прва три, али је постигао укупно четири гола у наредна три , укључујући и дуел у победи од 5-2 против Борнмута 4. јула.[3] Након тога постигао је гол против Астон Виле; што га чини тек четвртим играчем млађим од 19 година који је постигао гол у три узастопна наступа у Премијер лиги и првим откако је то урадио Френсис Џеферс за Евертон 1999. године.[4]

Сезона 2020–21: Број 11[уреди | уреди извор]

Након што је носио број 26 за своју пробојну сезону 2019. године, Гринвуду је Манчестер јунајтед 4. септембра 2020. дао dres са бројем 11. Придружио се познатој листи играча који носе број 11, међу којима је најистакнутији Рајан Гигс, некадашњи колега са академије који се пензионисао 2014. као водећи играч са највише наступа за Јунајтед са 963 наступа. 22. септембра, Гринвуд је постигао свој први гол у сезони у гостујућој победи над Лутон Тауном у трећем колу ЕФЛ купа резултатом 3-1. 28. октобра, Гринвуд је постигао свој први гол у УЕФА Лиги шампиона у победи од 5-0 над РБ Лајпцигом; гол је постигао из његовог првог ударца на такмичењу.5. децембра постигао је свој први првенствени гол у сезони у победи од 3-1 у гостима против Вест Хем јунајтеда.[5]

Дана 24. јануара 2021, Гринвуд је постигао свој први гол у ФА купу у сезони у победи на домаћем терену резултатом 3–2 против највећег ривала Ливерпула у четвртом колу. Дана 2. фебруара, Гринвуд је одиграо пуних 90 минута у рекордном мечу Манчестер јунајтеда оборивши рекорд Премијер лиге, у победи од од 9-0 против Саутемптона.[6] 4. априла, прекинуо је четворомесечну сушу голова у лиги, постигавши победнички гол против Брајтон и Хов Албиона који се завршио резултатом 2–1 код куће. Гринвуд је бриљирао у априлу са четири лигашка гола у четири меча, укључујући меч против Барнлија. Ово му је донело прву номинацију за најбољег играча Премијер лиге коју је освојио саиграч Џеси Лингард који је био на позајмици у Вест Хему. Дана 29. априла, Гринвуд је постигао свој први гол у УЕФА Лиги Европе у сезони против Роме током прве утакмице полуфинала у победи домаћина резултатом 6–2.

9. маја, Гринвуд је наставио своју добру форму голова голом против Астон Виле у победи у гостима са 3-1.Два дана касније, Гринвуд је постигао гол против Лестер Ситија, уз асистенцију Амада Дијала, у поразу од 2–1; то је било први пут у 15 година да је тинејџер асистирао другом тинејџеру за гол у Премијер лиги. Гринвуд је 26. маја играо своје прво финале купа у Лиги Европе 2021. против Виљареала на Стадиону у Гдањску. Гринвуд је играо 100 минута пре него што га је заменио Фред у првом периоду продужетака, резултат на мечу је био 1–1 пре него што се прешло на пенале који су се завршили резултатом 12–11 за Виљареал.[7]

Сезона 2021-22[уреди | уреди извор]

Играјући за Манчестер јунајтед 14. августа 2021, Гринвуд је постигао свој први гол у сезони у победи над Лидсом резултатом од 5–1 у првом мечу Манчестер јунајтеда у сезони Премијер лиге 2021–22. 29. августа, Гринвуд је постигао гол који је обезбедио победу од 1:0 над Вулверхемптон Вондерерсом, поставши други тинејџер у историји Премијер лиге после Робија Фаулера који је постигао гол у свакој од прве три утакмице свог тима у сезони, и помогао Јунајтеду обарајући рекорд највећег броја узастопних гостујућих утакмица без пораза у историји енглеског фудбала са 28. 8. децембра, Гринвуд је постигао свој први гол у Лиги шампиона 2021–22 против БСЦ Јанг Бојса у нерешеном мечу у коме је резултат био 1–1 за прву утакмицу привременог менаџера Ралфа Рангника у Лиги шампиона са тим клубом.

Интернационална каријера[уреди | уреди извор]

Гринвуд је наступао за репрезентацију Енглеске до 17 година у шест наступа у сезони 2017–18 и био је битан део тима на турниру у Алгарвеу у Португалу.

30. августа 2019., Гринвуд је први пут био укључен у тим Енглеске до 21 године и дебитовао је као замена у 59. минуту током победе од 3–2 против Турске 6. септембра у квалификацијама за првенство Европе 2021. У21 Чемпионшип. 19. новембра, Гринвуд је постигао свој први гол за У21; изједначивши против Холандије у мечу који је Енглеска на крају изгубила са 2–1.

25. августа 2020. Гринвуд је први пут позван да наступа за сениорски тим Енглеске.[8] Дебитовао је 5. септембра у гостујућем мечу у победи над Исландом резултатом 1-0 у утакмици УЕФА Лиге А нација 2020-21, ушао је као замена у 78. минуту. Дана 7. септембра, Гринвуд је, заједно са саиграчем из Енглеске Филом Фоденом, повучен из репрезентације Енглеске након што је прекршио смернице за карантин ЦОВИД-19 на Исланду тако што је напустио део хотела у којем је боравио енглески тим ; У медијима се наводи да су Гринвуд и Фоден срели две жене у другом делу хотела.

Упркос његовом снажном почетку сезоне 2020–21 у којој је постигао три гола у три утакмице, Гринвуд није изабран за репрезентативца Енглеске у квалификацијама за Светско првенство у септембру 2021. од стране менаџера Герета Саутгејта који је изјавио: „Он је у нашим мислима, разговарао сам са њим и његовим клубом, он је играч који нам се заиста допада. Сви смо свесни да он напредује у правом тренутку."[9]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Гринвуд је започео своју каријеру као везни играч, али је постепено еволуирао у центарфора Често игра на десном крилу Манчестер јунајтеда, као и да се креће ка средини терена да би заузео позицију другог нападача када се лопта убаци у казнени простор. Током своје ране каријере, неколико његових голова виђено је како спушта раме или сече лопту да би је пребацио на леву ногу пре него што би постигао гол. Такође често преокреће свој ударац циљајући ниско у ближу стативу са десне стране казненог простора.

У мају 2018. бивши играч Манчестер јунајтеда Клејтон Блекмор је рекао: "Он је одличан са лоптом и веома добар са обе ноге. Он је прва особа коју сам видео да изводи пенале и слободне ударце погрешном ногом. Никада нисам имао прилике да видим било кога таквог!" У марту 2019, бивши тренер академије Марк Сениор је рекао: "Људи кажу да је као нови Робин ван Перси, али ја не знам. Мислим да је он свој човек. Нисам видео неког играча као што је он. Његов стил значи да је његов темпо варљив јер је веома брз."[10]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Гринвуд је рођен у Бредфорду, Западни Јоркшир, и одрастао је у области града Вибзи. Пореклом је са Јамајке. Његова породица има искуство у спорту; његова сестра, Ашхтон, је атлетичарка.

Хапшење 2022[уреди | уреди извор]

30. јануара 2022., Гринвуд је оптужен за напад на своју девојку, у низу објава на њеним друштвеним мрежама. Објаве су укључивале слике и видео снимак очигледних повреда као и аудио снимак.

Касније, 30. јануара, Јунајтед је суспендовао Гринвуда, и ухапсила га је полиција због сумње да је силовао и напао своју девојку. Дана 1. фебруара, Гринвуд је даље ухапшен под сумњом за сексуални напад и претње убиством. До тада је компанија Најк, рекла да је суспендовала свој партнерски однос са Гринвудом, а компанија за видео игре ЕА Спортс је рекла да је уклонила Гринвуда из својих ФИФА игара.

Гринвуд је 2. фебруара пуштен уз кауцију уз даљу истрагу. У року од недељу дана, Најк је престао да спонзорише Гринвуда. У априлу 2022. му је кауција продужена до средине јуна.[11]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ O'Toole, Dan (2019-03-07). „The inside story on the making of Mason Greenwood at Manchester United”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ „Manchester United stun PSG: The stats behind incredible Champions League win”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „Man Utd put five past Bournemouth”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „Ruthless Man Utd deepen Villa worries”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Second-half fightback takes Man Utd fourth”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „Man Utd beat nine-man Southampton 9-0”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Villarreal beat Man Utd in epic shootout”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „Maguire withdrawn from England squad”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Patrick Bamford receives first England call-up but Greenwood misses out”. the Guardian (на језику: енглески). 2021-08-26. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ „Ole Gunnar Solskjaer praises Mason Greenwood after goal against Leeds”. www.manutd.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „Mason Greenwood: Police to extend rape-accused footballer's bail”. BBC News (на језику: енглески). 2022-04-29. Приступљено 2022-05-15.