Fudai daimjo
Fudai daimjo (譜代大名) je klasa daimjoa koji su bili nasledni vazali Tokugava šogunata tokom Edo perioda u Japanu.[1] Klasa fudai daimjoa bili su privrženi i krajnje lojalni Tokugavi Ijejasuu, pa su za vreme okršaja na Sekigahari iskazali odanost pružanjem otvorene pomoći Tokugava klanu.[2] Zahvaljujući tome kasnije će većinom fudai vazali ispunjavati visoke pozicije u Tokugava administraciji.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Mnogi klanovi koje su vodili okruge kao "fudai daimjoi", dolazili su iz redova porodica koji su služili klanu Tokugava čak i pre nego što se taj klan uzdigao na poziciju vladajuće šogunske dinastije. Neki od njih su Honda klan, Sakai klan, Sakakibara klan, Ii klan, Itakura klan, i Mizuno klan. Četiri velika generala Tokugave Ijejasua, Honda Tadakacu, Sakakibara Jasumasa, Sakai Tadacugu i Ii Naomasa, postali su fudai daimjoi još pre zvaničnog uspostavljanja Edo perioda. Kao dodatak tome, nekim ograncima Macudaira klana (odakle potiče i sam Tokugava klan) dozvoljeno je da postanu "fudai" i da zadrže svoje ime.
Tokom Edo perioda[uredi | uredi izvor]
Kako se Tokugava Ijejasu uzdigao na poziciju vladara u 16. veku, njegova matična oblast se povećala pa je bio prinuđen da za njeno upravljanje obrati najvernijim vazalima pretvarajući ih u "daimjoe". Tako su nastali fudai daimjoi koji su za razliku od tozame ipak vladali manjim oblastima, često i putevima oko Kanto regije, blizu Eda (koji je tada bio glavna baza šogunata)[3] kako bi kontrolisali feudalne vladare koji nisu bili toliko privrženi šogunatu. Kao nagradu za vernost fudai daimjoi su ispunjavali visoka mesta u vladi pa su političke pozicije poput rodžua i vakadošijoria, obično išle njima. Visoka pozicija Kjoto šošidajia uvek je išla nekome od fudai daimjoa.
Ostali klanovi koji su oformljeni posle Azuči-Momojama perioda su se takođe klasifikovali kao fudai poput Ogasavara i Doi klana.
Povremeno se dešavalo da jedna porodica promeni status "fudai" daimjoa. To se desilo Macudaira klanu u kome je Macudaira Sadanobu od fudai[4] klana uzdigao svoju porodicu na šinpan daimjoe koji su direktni rođaci Tokugava porodice.[5] Može se desiti i da jedan hatamoto (direktan vazal šoguna) čuije stipendiranje iznosi više od 10.000 kokua postane fudai daimjo.
Bakumacu i posle[uredi | uredi izvor]
Mnogi fudai daimjoi bili su uključeni u političke događaje tokom Bakumacu perioda kao i u vojne aktivnosti koje su ga pratile. Dva takva čuvena fudai daimjoa bili su Ogasavara Nagamiči[6] i Itakura Kacukijo,[7] koji su zvanično bili poslednji rodžui, radeći aktivno ka jačanju, reformi i odbrani šogunata kao vladajuće dinastije Tokugava. Ostali kao što je bio Macudaira Munehide, bili su uključeni u diplomatiju i spoljašnje poslove.
Tokom Bošin rata, u periodu od 1868–69. godine, neki od fudai kuća, poput Tode klana iz oblasti Ogaki i Cu, udružili su se sa šogunatom tokom prve borbe na Toba-fušimi ali su posle poraza promenili stranu ili otišli severno uspostavljajući republiku Ezo.[8] Neki su ostali neutralni u ratu dok su ostali (poput gospodara oblasti Ogaki i Cu) promenili strane i otvoreno podržali japansku carsku armiju. Ogasavara Nagamiči i Itakura Kacukijo predvodili su malu grupu ljudi tokom prvih borbi protiv carske vojske, ali pošto su njihove oblasti već bile okupirane od strane neprijatelja, bili su prinuđeni da promene strane.[9] Samo jedan fudai daimjo, Hajaši Tadataka oblasti Jozai, dobrovoljno je napustio svoju oblast rane 1868. godine, povevši vojsku da se u ime šogunata bori protiv carske vojske.[10] Takođe, nekoliko fudai daimjoa sa severa zemlje, organizovalo se i oformilo Severnu alijansku, kao poslednju odbranu šoguna koji se nešto ranije povukao sa vlasti.
Većina fudai daimjoa je u novu Meidži eru ušla mirno, vladajući svojim oblastima sve do obaranja han sistema 1871. godine. Posle toga, porodice bivših daimjoa dobili su nove (evropske) titule u reformisanom sistemu japanskih plemićkih klasa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Nussbaum, Louis Frédéric (2005). "Fudai" in Japan encyclopedia, pp. 193–194. na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File.
- ^ Simić 2007, str. 192
- ^ Ooms 1975, str. 14–15
- ^ (jezik: japanski) "Takada-han" on Edo 300 HTML Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) (14 March 2008)
- ^ (jezik: japanski) "Shirakawa-han" on Edo 300 HTML Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016) (14. mart 2008)
- ^ Ogasavara je bio iz porodice daimjoa iz oblasti Karacu ali ne i sam daimjo.
- ^ Itakura je bio gospodar oblasti Biču-Macujama.
- ^ Bolitho 1974, str. 145
- ^ (jezik: japanski) "Karatsu-han" (14. mart 2008)
- ^ Yamakawa, Aizu Boshin Senshi. str. 505.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Simić, Nenad (2007). Samuraji: odjeci ratničkog sna: knj. 1, Istorija ratničke klase. Beograd: N.Simić. str. 192. ISBN 978-86-907599-1-0.
- Bolitho, Harold (1974). Treasures Among Men: The Fudai Daimyo in Tokugawa Japan. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01655-0.; OCLC 185685588
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ooms, Herman (1975). Charismatic Bureaucrat. Chicago: University of Chicago Press.
- Yamakawa Kenjirō (1933). Aizu Boshin Senshi. Tokyo: Tokyo Daigaku Shuppankai.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: japanski) "Karatsu-han" (14 March 2008)
- (jezik: japanski) "Takada-han" on Edo 300 HTML (14 March 2008)
- (jezik: japanski) "Shirakawa-han" on Edo 300 HTML Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016) (14 March 2008)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
