Milan T. Milanović
| Milan T. Milanović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. jun 1924. |
| Mesto rođenja | Međureč, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 30. maj 2005. (80 god.) |
| Mesto smrti | Niš, Srbija i Crna Gora |
| Obrazovanje | Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Polje | Ginekologija i akušerstvo |
| Institucija | Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu |
| Nagrade | Medalja za zasluge za narod, Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden rada sa zlatnim vencem, Odlikovanje dr Nikole Hadži Nikolića, Orden repubike Srbije sa srebrnim vencima, Nagrada oslobođenja grada Niša za 1982. godinu. |
Milan T. Milanović (Međureč, Jagodina, 10. 6. 1924 – Niš, 30. 5. 2005) bio je doktor nauka, profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu[1], Ginekolog, Poznati specijalista za ginekologiju i akušerstvo, višegodišnji direktor Ginekološko-akušerske klinike u Nišu[2], dekan Medicinskog fakulteta u Nišu[1] u dva mandata (1973-1975, 1975-1977). Osvedočeni rukovodilac, omiljeni nastavnik i cenjeni kolega iskazao se u mnogim delatnostima i aktivnostima. Baveći se, osim redovne lekarske prakse, naučno istraživačkim radom, objavio je oko 200 radova u časopisima u zemlji i inostranstvu. Nosilac je brojnih naučno istraživačkih programa Na fakultetu. Učesnik je NOB-a i rezervni oficir.
Profesor Milan T. Milanović mnogo je doprineo da se proširi i razvije savremena delatnost ginekološko-akušerske službe, da se uvedu novi oblici dijagnostike, rane detekcije i prevencije oboljenja. Izgradnjom novog sprata Klinike, proširenjem ambulantno-dijagnostičkog bloka, nabavkom mnogih dijagnostičkih aparata, kao i uvođenjem novih laboratorijskih testova umnogome je proširio obim prevencije , rane dijagnostike, otkrivanje etiologije, patogeneze i razvio terapiju ginekološko-akušerskih oboljenja i malignih poremećaja.[3]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 10.06.1924. godine u srcu Šumadije u selu Međureč kod Jagodine (Svetozareva). Posle završene gimnazije odlazi u NOB gde ostaje do demobilizacije 1946. godine kada se upisuje na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu[4]. Diplomirao je 1952. a zatim je specijalizaciju iz Ginekologije i akušerstva završio u Nišu 1958. godine. Dekret o rasporedu lekara odveo ga je u Prokuplje. Stručnost i životne ambicije ubrzo su ga odvele na mesto asistenta na predmetu Ginekologija i akušerstvo Medicinskog fakulteta u Nišu. Habitovao za zvanje univerzitetskog nastavnika 1965. sa temom : „Akušerska patologija za područije sreza Prokuplje – sagledana kroz operativno završavanje porođaja carskim rezom u vremenskom periodu od 1958-1964“. Deo znanja iz ginekologije i akušerstva stiče u Briselu gde je dobrim delom pripremio i doktorsku disertaciju pod nazivom: – „Human placentni laktogen (HPL) kao indikator placentne funkcije i njegovo radioimunološko određivanje u serumu trudnih žena, sa posebnim osvrtom na patološke trudnoće“, koju je uspešno odbranio 1987. godine i stekao titulu doktora medicinskih nauka.[5] Nesebično je obučavao mlade lekare i omogućio im da odbrane magistarske i doktorske disertacije. Sa više od 200 radova objavljenih u zemlji i inostranstvu, profesor Milanović je bio motor istraživačke delatnosti na GAK-u. Kao dekan i direktor Klinike pomogao je mnogima da se usavrše, napreduju, da na putovanjima stiču nova znanja.
Život i rad u Prokuplju[uredi | uredi izvor]
Prvo parče hleba zarađivao je u Toplici, jer ga je Dekret o rasporedu lekara odveo u Prokuplje. Od 1960. u Prokuplju bio je predsednik upravnog odbora bolnice. Od 1964. godine bio je i šef Ginekološkog odeljenja Opšte bolnice u Prokuplju.[6] Organizaciju zdravstvene službe počeo je da peče još u Prokuplju. Radeći na terenu bio je u mogućnosti da se upozna sa problemima patologije stanovništva niškog regiona, posebno upoznaje probleme preventive.
Život i rad u Nišu[uredi | uredi izvor]
Životno opredeljenje, tačnije ljubav prema deci i majkama, počelo je specijalizacijom ginekologije 1958. na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Nišu[1] Kao student bio je demonstrator, a ljubav prema vaspitanju mlađih generacija nastavljena je u Nišu. Rad i vreme učinili su svoje. Skoro 40 generacija pomno je slušalo njegova izlaganja. Mnogi od njih su postali vrsni lekari. Pored predavanja bio je mentor mnogim magistrantima i doktorandima. Kao omiljeni nastavnik bio je cenjen od svojih kolega i drugih stručnih krugova. Osim redovne lekarske prakse pokazivao je interesovanje za druge delatnosti i aktivnosti. Njegov rad krasila je upornost. Trudio se da na klinici međuljudske odnose rešava na duboko human način sa puno razumevanja i strpljenja.
U svojstvu predsednika regionalne i člana republičke stručne komisije za zaštitu majke i deteta, aktivno je učestvovao i davao doprinos izradi dugoročnih programa. U sklopu tih planova bilo je i proširenje Ginekološke klinike. Objekat je završen i na taj način je prostor ginekološke bolnice rešen na duži vremenski period. Uvek u žiži društveno-političke aktivnosti stekao je društvenu afirmaciju. Bio je predsednik Upravnog odbora kliničke bolnice i predsednik saveta, predsednik saveta i izvršnog odbora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, član konferencije SK niškog Univerziteta. Bio je dekan Medicinskog fakulteta u Nišu u dva saziva (1973-1975, 1975-1977) kao i direktor Ginekološko-akušerske klinike više od deset godina. Uz to je bio i vrlo aktivan u Srpskom lekarskom društvu, organizujući i učestvujući u mnogim stručnim sastancima. Za njegovo ime vezano je uvođenje mnogih savremenih metoda dijagnostike i lečenja. Poslednjih godina bavio se se problemima ginekološke endokrinologije iz koje oblasti je objavio brojne zapažene radove. Operativno rešavanje problema je, uglavnom, vezivao za maligna oboljenja. Bio je član redakcionog odbora Zbornika radova Ginekološko-akušerskih dana u Nišu i član redakcionog odbora Zbornika radova Ginekološko-akušerske nedelje u Beogradu.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- GINEKOLOGIJA : udžbenik za studente medicine / autori L. Andolšek-Jeras ... [et al.] ; urednici P. Drobnjak, B. Berić, V. Šulović. - 2. preštampano izd. - Beograd ; Zagreb : Medicinska knjiga, 1983 (Bor : Bakar). - XXI, 435 str. : ilustr. ; 25 cm COBISS.SR 36154375
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu”. Zvaničan sajt. Pristupljeno 10. 11. 2017.
- ^ „Klinika za Ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Niš”. Zvavičan sajt. Pristupljeno 10. 11. 2017.
- ^ Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd: Hronometar. 1970. str. 651. Pristupljeno 15. 11. 2017.[mrtva veza]
- ^ „Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu”. Zvaničan sajt. Pristupljeno 10. 11. 2017.
- ^ „Acta medica mediane” (PDF). Zvaničan sajt. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 11. 2017.
- ^ „Opšta bolnica Prokuplje”. Zvaničan sajt. Pristupljeno 10. 11. 2017.