Janez Puhar

Janez Puhar
Autoportret, kopija fotografije na staklu, original je izgubljen, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
Datum rođenja	(1814-08-26)26. avgust 1814.
Mesto rođenja	Kranj, Austrijsko carstvo
Datum smrti	7. avgust 1864.(1864-08-07) (49 god.)
Mesto smrti	Kranj, Austrijsko carstvo

Janez Puhar (Kranj, 26. avgust 1814 — Kranj, 7. avgust 1864. ) bio je slovenački rimokatolički sveštenik, pronalazač i fotograf.

Janez Puhar je prvi slovenački fotograf i pronalazač fotografije na staklu. Po zanimanju sveštenik, rođen u Kranju u tadašnjoj Austrougarskoj carevini, svojim pronalaskom fotografije na staklu upisuje slovenačku inovativnost u svetsku mapu razvoja fotografije. Bio je svestrano obrazovan i pored svog poziva ogledao se u različitim područjima kao što su: fizika, hemija, astronomija, muzika, poezija, likovna umetnost, a najviše se posvetio fotografiji.

Biografija

Rođen je 26. avgusta 1814. godine u Kranju, u uglednoj zanatskoj porodici čije je prisustvo zabeleženo već početkom 17. veka. U matičnoj knjizi rođenih upisan je kao August Johan Pucher. Tada nije bio redak slučaj da prezime doživljava varijacije, tako nailazimo na zapise kao Puher, Pucher, Puchar, Puechar i Puecher. Imena koja su zapisana njegovim perom, ili u publikacijama i zapisima su sledeća: Johann, Joannes, Janez, Ivan August i Augustin.

Njegova loza se nastavlja samo po ženskoj liniji, jer su oba brata (imao je brata Matiju) bili sveštenici, dve sestre nisu imale dece, jedino je treća sestra Terezija, udata Polec, imala naslednike. Prezime Puhar se, međutim, održava preko bližih rođaka koji i danas žive u Kranju i okolini, neki u Ljubljani, neki u drugim krajevima Slovenije, u Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i drugde.

Bio je bistro i radoznalo dete. Po završetku osnovne škole, nastavlja da pohađa gimnaziju u Ljubljani, gde se ispoljava njegova obdarenost za različite predmete. Savladao je više jezika, pored latinskog naučio je francuski, nemački, engleski i italijanski; bavio se poezijom, voleo je crtanje i botaniku, a u višim razredima matematiku, fiziku i hemiju. Imao je talenat za muziku i svirao je na nekoliko instrumenata, koje je kasnije i sam gradio. Po završenoj gimnaziji želeo je da se posveti umetnosti ali, kao što je tada bio čest slučaj, po majčinoj želji stupa u sjemenište. Godine 1838. je proizveden u sveštenika i kao sveštenički pomoćnik nastupa na prvu dužnost u Leskovcu kod Krškog.

Više nego poziv, Janeza Puhara je privlačila fotografija. Kada je Francuska akademija, 19. avgusta 1838. godine objavila pronalazak fotografije-dagerotipije, Puhar je odmah upoznao taj novi postupak, i kako navodi njegov biograf Jurij Jarc, već sledeće godine njime potpuno ovladao. Zatim se, tokom službovanja u Metliki, posvetio sopstvenim istraživanjima. Po premeštaju u Ljubno, godine 1842. uspeva da otkrije postupak fotografije na staklu.

Crkva je Janeza Puhara često premeštala. Tako je iz Ljubnog morao u Radovljicu, a već godine 1846. na Bled, gde je turizam već u začetku i gde su se obreli mnogi radoznali posetioci iz Engleske, Francuske, Amerike - što je bilo idealno za Puharov rad. Tu su njegovi talenti i njegov pronalazak doživeli prvu popularizaciju zahvaljujući, između ostalog, njegovoj lakoći u komuniciranju i dobrom poznavanju stranih jezika. Najznačajniji susret je bio sa francuskim vikontom Louis de Dax-om, koji je 1849. godine iz zdravstvenih razloga boravio na Bledu. Pisani tragovi svedoče da su se družili kroz razgovore o fotografiji i umetnosti i da je de Dax otkupio četiri Puharove fotografije na staklu. O Puharu, pronalazaču iz Kranjske pokrajine, objavio je svoj članak u uglednom francuskom časopisu La Lumiere, i opisao ga kao izvanrednog poznavaoca, inovatora i umetnika koji u krajnje skromnim uslovima postiže zadivljujuće rezultate.

Godine 1853. biva ponovo premešten, ovoga puta u Cerklje na Gorenjskem. Odlaskom sa kosmopolitskog Bleda, usahnuli su kontakti sa zanimljivim ljudima i informacije iz oblasti razvoja nauke u svetu. Tu je teško podneo smrt oca i sestre Francke. U Cerkljama je ipak i dalje eksperimentisao i pisao o novim postupcima, kao što je fotografija na papiru i projektovanje slika na zid, ali ta dostignuća nije javno publikovao. Verovatno je preživljavao izvestan zalazak svog stručnog integriteta, jer je fotografija u svetu doživljavala brzu popularnost i razvoj, dok je on izolovan sa svojim izumom zaostajao. Klonuo je sa zadnjim premeštajima u Smlednik, Kamnik i konačno na Dovje, čemu je verovatno doprinelo i udisanje štetnih isparenja tokom raznih eksperimenata. Vraća se u rodni Kranj u leto 1864. godine, gde i umire 7. avgusta, sa samo 49 godina života.

Rad u oblasti fotografije

Janez Puhar je pronalazač fotografije na staklu. Svetsko priznanje za pronalazak fotografije pripalo je Francuzu Luju Dageru, godine 1839, kada su skoro istovremeno, osnove trajnog fotografskog zapisa postavili i drugi (braća od strica Nisefor i Abel Nijeps, zatim Vilijam Talbot, Džon Heršel i dr.), ali Janez Puhar je svojom inovativnošću prestigao i nadmašio tadašnje postupke – pre svega svojom tada nedostižno kratkom ekspozicijom (Puharova ekspozicija je trajala svega 15 sekundi, dok su ostali merili vreme u minutima pa čak i satima) što mu je značajno olakšalo portretisanje. Zahvaljujući postupku sa staklom usledile su i druge prednosti kao što je neposredno dobijanje pozitiva i mogućnost preslikavanja na papir. Danas, čak i posle više od 150 godina, Puharove fotografije su se odlično održale i pokazuju izvanrednu postojanost.

Pronalazak fotografije na staklu

Do pronalaska ga je dovela ljubav prema prirodi, ispoljena još tokom školovanja, a posebno zainteresovanost za hemiju, za proučavanje fenomena svetlosti, za novosti u oblasti izrade trajnih slika i opiti sa dagerotipijom. Činjenica da je taj postupak sa posrebrenim bakarnim pločama za njega bio preskup, kao i njegov pronalazački duh, navele su ga na nova istraživanja. Puhar je svoj pronalazak nazvao hialotipijom ili prozirnim svetlopisom, transparentnom svetlosnom slikom, transparentnom slikom na staklu, koristeći pritom odgovarajuće termine nemačkog jezika. Za njegovog života su se te slike nazivale i puharotipijama.

Karakteristike njegovog postupka su:

• genijalna ideja u korišćenju stakla
• dostupni materijali: sumpor (što je bilo značajno za Puhara), mastiks, brom, jod, živa, i alkohol
• “sveća” od barske trske (ženski deo cveta Тypha Latifolia )
• Camera obscura sopstvene izrade

Janez Puhar je ostavio sopstveni opis postupka. Taj opis nije u potpunosti jasan, što je možda odraz Puharove praktičarske prirode, a možda je postupak i namerno zavio u koprenu autorske tajne. Do danas još nikome nije pošlo za rukom da u potpunosti ponovi njegovo dostignuće.

Rezime njegovog postupka je sledeći: Puhar bi koristio obično brušeno staklo, koje bi prethodno zagrejao a zatim bi nanosio sloj svetlosno osetljivog sumpora. Impregnaciju bi izvršio jodnim parama, a zatim bi staklo stavio u kameru i osvetlio. U međuvremenu bi dodavao i živu, koju bi zagrevao na dnu svog aparata. Posle osvetljavanja, bi bledu sliku pojačao isparenjem broma i fiksirao alkoholom. Na kraju bi usledilo premazivanje firnajzom i pokrivanje drugim staklom.

Putevi pronalaska

O prvim Puharovim uspesima sa postupkom dagerotipije i sopstvenim istraživanjima, je časopis Carniola pisao maja 1841. godine. Mesec dana kasnije je isti časopis objavio Puharova objašnjenja sopstvenog postupka, iz kojih su evidentne sve njegove prednosti, uz najavu korišćenja stakla. Prethodnica pronalaska fotografije na staklu je napravljena u Metlici, godine 1840. i 1841. Konačne rezultate je ostvario dok je službovao u Ljubnom, gde je tokom 1842. godine uspeo da ostvari kvalitetne trajne zapise slika na staklu. Pronalazak je datiran sa aprilom 1842. godine. Prvo javno publikovanje Puharovog pronalaska je članak Neu erfundenes Verfahren, transparente Heliotypen auf Glasplatten darzustellen u časopisu Carniola od 28. aprila 1843. godine. Tome je 3. maja 1843. usledio članak u časopisu Innerosterreichisches Industre und Gewrbe Blatt koji je izlazio u Gracu. Tim objavljivanjma je Janez Puhar neosporno i trajno dokazao svoje prvenstvo u pronalaženju fotografije na staklu.

U postupku zvaničnog priznavanja pronalaska naišao je na proceduralne teškoće i odlaganja. Staklo su u međuvremenu počeli da koriste i drugi. Tako Francuz Abel Nijeps, usavršava kalotipiju, dobija kvalitetne slike na staklu i obaveštava Francusku akademiju 1847. godine. Janez Puhar, međutim, uspeva da dobije priznanje za svoj pronalazak u Beču i Parizu tek tokom 1851. i 1852. godine, i tako ostaje zauvek u senci Nijepsa. Iako je nesporno da je Puhar prvi u svetu pronašao postupak fotografije na staklu i da je Nijeps svoj postupak, koji je uz to zahtevao i nemerljivo dužu ekspoziciju, objavio pet godina posle Puhara, ipak je zvanično prvenstvo ostalo pripisano Francuzu.

Ostali fotografski pronalasci

Osim pronalaska svetlopisa na staklu, razvijao je dalje mogućnosti zapisa slike. O tome postoje samo njegovi izveštaji, kataloški prikazi sa raznih izložbi i interpretacije istraživača koji su se tom temom bavili. Tu spadaju:

• Projektovanje na zid – uvećavanje slika pomoću “laterna magica”.
• Preslikavanje sa elastičnih ploča (staklo, prekriveno gumastim i sumpornim rastvorom) na papir i staklo.
• Heliogravura – preslikavanje slika štamparskom bojom uz pomoć prese
• Fotografisanje na papir sa sumporom i živom (pronalazak je Puhar datirao 25. 10. 1853)
• Platinsko štampanje ( za koje je u Londonu primio medalju)
• Slikanje dodirom – dodirom na staklo (po Mozerovoj teoriji)
• Fotoreprodukcija na papiru impregniranom kalijumovom šalitrom.

Rad na ostalim područjima

Janez Puhar je bo svestrani umetnik. Njegova posvećenost prirodi i likovnoj umetnosti navele su ga na fotografisanje. Uspešan je bio i u slikanju i crtanju. Voleo je da se ispoljava kroz poeziju, a verovatno i kroz komponovanje muzike, u svakom slučaju je bio vešt muzičar i graditelj instrumenata (klavir, violina, gitara). Po tadašnjem običaju u Austrougarskoj monarhiji, pisao je stihove na slovenačkom i nemačkom jeziku. Pesme su mu jednostavne i nadahnute narodnim melosom i zato su neke od njih usvojene u narodu. Njegovu poeziju su muzički obradili Andrej Vauken, Gregor Rihar i drugi.

Dela

Fotografije na staklu

Muški portret

Dosadašnja istraživanja Puharove zaostavštine otkrila su pet svetlopisa na staklu i snimak šestog. Ti radovi su:

• Autoportret, reprodukcija slike na staklu (original je izgubljen), Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Autoportret, fotografija na staklu, 10x12 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Muški portret, (možda zetov), fotografija na staklu, 9,4x11,5 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Ženski portret, (možda sestrin), fotografija na staklu,10,3x12,1 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Andrej Vavken v Cerkljah na Gorenjskem, fotografija na staklu, 6,7x8,4 cm, Muzej za arhitekturo in oblikovanje, Ljubljana
• Portret kompozitora Andreja Vaukena i slikara Ivana Franka (sloven. Portret skladatelja Andreja Vavkna in slikarja Ivana Franketa), fotografija na staklu, 9,7x 11,5 cm, u privatnom vlasnistvu.

Fotoreprodukcije

• Blejski otok, fotoreprodukcija grafičkog motiva u boji na papir, 6,5x5,1 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Zadnja večerja, fotoreprodukcija grafičkog motiva u boji, na papir, 7,8x6 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.
• Gregor Rihar v čolnu na Bledu, fotoreprodukcija Puharovog crteža na papir 9,1x6,3 cm, Narodni muzej Slovenije, Ljubljana.

Izgubljene puharotipije

Za većinu Puharovih fotografija se nažalost ne zna gde su, ali se iz pisanih izvora ipak zna za sledeće:

• 2 svetlopisa, koje je podneo skupu naučnika u Ljubljani, godine 1849
• 4 slike, koje je na Bledu otkupio vikont Louis de Dax
• Slike koje je poslao Carskoj akademiji nauka u Beču
• Fotografije s kojima je učestvovao na svetskim izlozbama u Londonu, Njujorku i Parizu
• Portreti rođaka, u ostavštini porodice Polenc, koji su uništeni tokom Drugog svetskog rata.

Iz pisanih dokumenata su poznati sledeći izgubljeni likovni radovi

• Portert Puharove sestre Francke
• Francka na mrtvačkom odru
• Crtež oca i sestara u boji
• Crtež zamka na Bledu
• Izrezana Puharova auto-silueta.

Ostali fotografski originali, ostavština u predmetima i sve ostalo iz života ovog izuzetnog pronalazača ostaje, za sada, samo u njegovim ličnim beleškama i opisima i publikacijama njegovih biografa.

Priznanja

• Priznanje bečke Akademije umetnosti od 1851, sa objavom Puharovog izveštaja Die Transparenlichtbilder auf Glass (prozirni svetlopisi na staklu).
• Diploma francuske akademije, Academie nationale agricole manufacturiere et commerciale, od 1852 godine.
• Medalja za inovacije u postupku na staklu, dobijena na Greate Exhibition of Industry of All Nations, London, 1851godine. Puhar je izalagao kao jedan od trojice predstavnika iz cele Austrougarske carevine.
• Izlagao je na New York Exhibition of the Industry of All Nations, 1853 godine, po pozivu firme Engelmann Brothers, koja ga je zapazila 1851 godine u Londonu. Izložbu je posetilo više od milion ljudi.
• Medalja na izlozbi L’exposition universelle de 1855, Pariz, gde je predstavio svoje fotografije na staklu, fotografije na papiru, i svetlosne kopije. U katalogu izložbe je predstavljen kao pronalazač novih postupaka u fotografiji.

Poimenovanja

Njegovo ime nose:

• Nagrada Janeza Puharja, koju dodeljuje Fotografski savez Slovenije, za posebna dostignuća na području fotografije i za životno delo.
• Puharotipija, postupak fotografije na staklu, koji je pronašao Janez Puhar.
• Puharjeva ulica, u Ljubljani.
• Puharjeva ulica, u Kranju.
• Puharjeva pohvala, koju dodeljuje Fotografsko drustvo Janez Puhar, Kranj.
• Puharjeva medalja, koju od godine 2014-te, na međunarodnim izlozbama pod pokroviteljstvom organizacije FIAP (međjunarodna federacija umetničke fotorafije), dodeljuje Fotografsko drustvo Janez Puhar, Kranj, za najbolji portret.

Izvori

• Dokumenata arhiva Narodnog muzeja Slovenije, Narodne i univerzitetske biblioteke u Ljubljani, DLib, iz posebnih arhiva i publikacija sledećih autora: Janez Bleiweis, Janko Branc, Alojzij Žibert, Mirko Kambič, Primož Lampič, Damir Globočnik i Nataša Robežnik.

Spoljašnje veze

• http://puhar.si
• http://www.fotodrustvo-kranj.si Fotografsko drustvo Janez Puhar
• https://web.archive.org/web/20140504172235/http://www.casablanca.si/index.php?option=com_content&view=article&id=95:lost-formula-of-janez-puhar&catid=2:uncategorised Film Izgubljena formula
• http://www.layer.si Stalna izlozba o Janezu Puharu u kući Layerjeva hisa, u Kranju:
• http://www.puhart.si Atelje Puhart