Пређи на садржај

Руска државна библиотека

Координате: 55° 45′ 07″ Н 37° 36′ 35″ Е / 55.75194° С; 37.60972° И / 55.75194; 37.60972
С Википедије, слободне енциклопедије
Руска државна библиотека
рус. Российская государственная библиотека
Главна зграда библиотеке[1]
Оснивање1862. год. (пре 162 године) (1862)[2]
ЛокацијаМосква
Русија
Обим59.800.000 (2019)[3]
Чланови93.100 (2012)[4]
ДиректорАлександер I. Висли (генерални директор), Владимир I. Гнездилов (извршни директор), Виктор V. Фиодоров (председник) [2][5]
Запослени1830 (2012)
Веб-сајтwww.rsl.ru/en

Руска државна библиотека (рус. Российская государственная библиотека) јесте национална библиотека Русије, смештена у Москви.[6] Она је највећа је у земљи и пета на свету по величини збирке књига (17,5 милиона).[7][8] Звала се Лењиновом државном библиотеком СССР-а од 1925. године, док није 1992. преименована у Руску државну библиотеку.

Библиотека има преко 275 км полица са више од 43 милиона предмета,[2] укључујући преко 17 милиона књига и серијских томова, 13 милиона часописа, 350 хиљада музичких рекорда и звучних записа, 150.000 мапа и другог. Постоје предмети на 247 језика света, страни део представља око 29 процената целокупне колекције. То је највећа библиотека у земљи, највећа у Европи и једна од највећих у свету. Њени фондови су били прешли преко 47 милиона јединица у 2017. години.[9] То је савезна библиотека[а] коју надгледа Министарство културе, укључујући и њену фискалну надлежност.[11][12]

Између 1922. и 1991. најмање један примерак сваке књиге објављене у СССР-у депонован је у библиотеци, пракса која се наставља на сличан начин и данас, а библиотека је одређена као законска депозитна библиотека.[13]

Историја[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Музеј Румјанчевског
Разгледница из 19. века са сликом Пашкове куће,[14][15][16] старог здања Руске државне библиотеке, с погледом на Кремљ
Главна зграда библиотеке, испред које је споменик Достојевском
Фотографиија зграде

Библиотека је основана 1. јула 1862. године, као прва бесплатна јавна библиотека у Москви под називом Библиотека Московског јавног музеја и Музеј Румјанцева, или Библиотека Румјанцева. Њен данашњи надимак је „Ленинка”.[17] Румјанцевљев музеј, као део комплекса, био је први јавни музеј у Москви и у њему се налазила уметничка збирка грофа Николаја Петровича Румјанцева, која је поклоњена руском народу и пренета из Санкт Петербурга у Москву. Његова донација обухватала је све књиге и рукописе, као и обимну нумизматичку и етнографску колекцију. Тај садржај, као и приближно 200 слика и више од 20.000 отисака, који су изабрани из колекције Ермитажа у Санкт Петербургу, могли су се видети у такозваној Пашковој кући (палата, успостављена између 1784. и 1787. године, у близини Кремља). Руски цар Александар II поклонио је слику Појава Христа пред народом Александра Андрејевича Иванова за отварање музеја.

Грађани Москве, дубоко импресионирани грофовом алтруистичном донацијом, назвали су нови музеј по његовом оснивачу и изнад улаза имали урезан натпис „од грофа Румјансева за добро просветитељства”. У наредним годинама, збирка музеја је порасла бројним даљим донацијама предмета и новца, тако да је у музеју убрзо била смештена још важнија колекција западноевропских слика, обимна античка колекција и велика збирка икона. Заиста, колекција је толико порасла да су просторије Пашкове куће убрзо постале недовољне, и друга зграда је саграђена поред музеја убрзо након преласка у 20. век, да би се у њој посебно сместиле слике.[18]

Након Октобарске револуције, садржај је поново изузетно порастао, и недостатак простора поново је постао хитан проблем. Појавили су се и акутни финансијски проблеми, јер се већи део новца за финансирање Музеја сливао у Пушкинов музеј, који је био завршен тек пре неколико година и који је преузео улогу Румјанцевљевог Музеја. Због тога је 1925. године одлучено да се Музеј Румјанцева распусти и његове колекције рашире по другим музејима и институцијама у земљи. Део колекција, нарочито западноевропске уметности и антиквитета, пренет је стога у Пушкинов музеј. Пашкова кућа (у улици Моховаја 3) преименована је у Стару зграду Руске државне библиотеке. Стара зграда државне архиве на углу улица Моховаја и Воздвизенка је срушена и замењена новим зградама.

Изградња прве фазе, коју су пројектовали Владимир Шчуко и Владимир Гелфрајх 1927–1929, одобрена је 1929, а започета 1930.[19] Прва фаза је углавном била завршена 1941. године. У том процесу зграда је добила модернизоване спољашње одлике неокласицизма Палате совјета (чији су дизајнери Шчуко и Гелфрајх), одступајући од строгог модернизма нацрта из 1927. године.[20] Последња компонента Шчуковог плана, читаоница са 250 места, отворена је 1945. године; даља допуна настављена је до 1960.[21] Године 1968, зграда је достигла свој капацитет, а библиотека је започела изградњу новог складишта у Химкију, намењеног за складишење новина, научних дела и књига са малим захтевима из главних складишних простора. Прва етапа библиотеке Химкију завршена је 1975.[21]

Године 1925. комплекс је преименован у Државну библиотеку СССР-а V. I. Лењина. Године 1992, по указу председника Бориса Јељцина, преименована је у Руску државну библиотеку.[22]

Галерија[уреди | уреди извор]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ The nine libraries with federal status have included the All-Russia State Library for Foreign Literature, the Russian Children's Library, the Young Adults' Library, the Russian State Library for the Blind among others[10]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Библиотека имени Ленина | Архитектура и Проектирование | Справочник”. arx.novosibdom.ru. Приступљено 2018-11-20. 
  2. ^ а б в „Russian State Library”. Official library website. Приступљено 20. 11. 2010. 
  3. ^ Краткая статистическая справка о Российской государственной библиотеке в 2018 году (по состоянию на 01.01.2019)
  4. ^ „Правила записи”. РГБ. Приступљено 2019-08-15. 
  5. ^ „Director's Office”. Russian State Library. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 19. 8. 2022. 
  6. ^ „Libraries in Russian Federation”. IFLA Library Map of the World. International Federation of Library Associations and Institutions. Приступљено 2022-08-18. 
  7. ^ „Российская государственная библиотека”. 
  8. ^ „Федеральное государственное бюджетное учреждение «Российская государственная библиотека»”. База данных библиотек ISIL. Архивирано из оригинала 2014-01-09. г. Приступљено 2014-01-17. 
  9. ^ Годовой отчёт 2019 [Annual Report 2019] (PDF). Moscow: Russian State Library. 2020. 
  10. ^ Preservation Challenges in a Changing Political Climate: A Report from Russia. The Commission of Preservation and Access. септембар 1996. стр. 3 — преко Internet Archive. 
  11. ^ Sukhotina, Milena L. (2017). „Contribution of the Federal Libraries of the Ministry of Culture of the Russian Federation to the Continuing Professional Education of Library Staff”. Bibliotekovedenie [Russian Journal of Library Science] (на језику: руски). 66 (4): 465—472. ISSN 0869-608X. doi:10.25281/0869-608X-2017-66-4-465-472. 
  12. ^ Kislovskaye, Galina (1999). „Ten Years of Change in Russia and its Effect on Libraries”. LIBER Quarterly: The Journal of the Association of European Research Libraries. 9 (3): 268. ISSN 2213-056X. doi:10.18352/lq.7543. 
  13. ^ „29 января 1992 года”. Ленинка.ru. Приступљено 2014-01-05. „Профиль № 03” 
  14. ^ The return of Pashkov House Архивирано 2011-07-17 на сајту Wayback Machine
  15. ^ Brunov N. I. Istoriya russkoy arkhitektury. Moscow, 1956. P. 200.
  16. ^ Arkhitekturniye ansambli Moskvy XV — nachala XX vekov /Ed. by T. F. Savarenskaya/. — Moscow, 1997. P. 227. (Architectural Complexes of Moscow of 15th to early 20th Century)
  17. ^ „Russian State Library”. Приступљено 2. 4. 2014. 
  18. ^ „Знаменка и окрестности”. Независимая газета. 2000-06-06. Приступљено 2017-11-14. 
  19. ^ „History of the Russian State Library (in Russian). 1917–1941, p. 4”. Архивирано из оригинала 2008-02-09. г. Приступљено 2008-12-10. 
  20. ^ Ikonnikov, A. V. (1984). Architecture of Moscow, 20th Century. [Arkhitektura Moskvy. XX vek] (на језику: руски). Moskovsky Rabochy. стр. 98—99. 
  21. ^ а б „History of the Russian State Library (in Russian). 1945–1992, p. 1”. Архивирано из оригинала 2008-02-24. г. Приступљено 2008-12-10. 
  22. ^ Stuart, Mary (април 1994). „Creating a National Library for the Workers' State: The Public Library in Petrograd and the Rumiantsev Library under Bolshevik Rule”. The Slavonic and East European Review. 72 (2): 233—258. JSTOR 4211475. 
  23. ^ Combefis, François (ed.). "Bioi ton neon Basileon (βίοι τῶν νέων βασιλέων)." In Maxima bibliotheca (Scriptores post Theophanem) Paris, 1685; reprinted, Venice, 1729. The last part of Book IV of the chronicle and the continuation (813–948).
  24. ^ Muralt, E. de (ed). Georgii monachi, dicti Hamartoli, Chronicon ab orbe condito ad annum p. chr. 842 et a diversis scriptoribus usq. ad ann. 1143 continuatum. St. Petersburg, 1859. The first edition of the whole work. It does not represent the original text, but one of the many modified versions (from a Moscow twelfth-century manuscript), and is in many ways deficient and misleading (see Krumbacher's criticism in Byz. Litt., p. 357).
  25. ^ Migne, Jacques Paul. Patrologia Graeca 110. Reprint of the previous edition, with a Latin translation.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Edward Kasinec, "A Soviet Research Library Remembered," Libraries & Culture, vol. 36, no. 1 (Winter 2001), pp. 16–26. In JSTOR.
  • Абрикосова, Ф. С.; Зимина, В. Г.; Клевенский, М. М.; Колтыпина, Г. Б. (1962). История Государственной ордена Ленина Библиотеки СССР им. В.И. Ленина за 100 лет: 1862-1962. Государственная б-ка СССР им. В. И. Ленина. М.: Издание библиотеки. стр. 278. 
  • Клевенский, Л. Н. (1953). История библиотеки Московского публичного Румянцевского музея. 1862—1917. Государственная б-ка СССР им. В. И. Ленина. М.: Издание библиотеки. 
  • Российская государственная библиотека (2017). Годовой отчёт 2016 (PDF). Российская государственная библиотека. М.: Российская государственная библиотека. стр. 120. 
  • Тихонова, Л. Н.; Акилина, М. И. (2012). Российская государственная библиотека в современной системе национальных библиотек России : функциональный анализ; Национальные библиотеки в XXI веке. Н. Ф. Вербина, А. Ц. Масевич] (сборник статей изд.). СПб.: Российская национальная библиотека. стр. 148. ISBN 978-5-8192-0425-2. 
  • Коваль Л. М.; Черняк А. Я. (1991). Голос прошлого: Государственная ордена Ленина библиотека СССР имени В. И. Ленина в годы Великой Отечественной войны. Гос. б-ка СССР им. В. И. Ленина. М.: Гос. библиотека СССР им. В. И. Ленина. стр. 135. 
  • Овсянников, Ю. М. (1962). Путешествие в страну разума. очерки о государственной библиотеке СССР имени В. И. Ленина. М.: Советская Россия. стр. 232. 
  • Российская государственная библиотека. Рос. гос. б-ка, Науч.-исслед. отд. библиографии; [сост. Т. Я. Брискман при уч. Х. Р. Насибулиной] (библиографич. указ. изд.). М.: Пашков дом. 2008. ISBN 978-5-7510-0413-2. 
  • Stuart, Mary (1989). „"A Potent Lever for Social Progress": The Imperial Public Library in the Era of the Great Reforms”. The Library Quarterly: Information, Community, Policy. 59 (3): 199—222. JSTOR 4308377. S2CID 144709814. doi:10.1086/602132. .
  • Stuart, Mary (1994). „The Evolution of Librarianship in Russia: The Librarians of the Imperial Public Library, 1808-1868”. The Library Quarterly: Information, Community, Policy. 64 (1): 1—29. JSTOR 4308895. doi:10.1086/602650. .
  • Stuart, Mary (1995). „Creating Culture: The Rossica Collection of the Imperial Public Library and the Construction of National Identity”. Libraries & Culture. 30 (1): 1—25. JSTOR 25542708. .
  • Stuart, Mary (1994). „Creating a National Library for the Workers' State: The Public Library in Petrograd and the Rumiantsev Library under Bolshevik Rule”. The Slavonic and East European Review. 72 (2): 233—258. JSTOR 4211475. .
  • История Государственной ордена Трудового Красного Знамени Публичной библиотеки имени М. Е. Салтыкова-Щедрина. — Ленинград: Лениздат, 1963. — 435 с., [15] л. ил.
  • История Библиотеки в биографиях её директоров, 1795—2005 / Российская национальная библиотека. — Санкт-Петербург, 2006. — 503, [1] с.: ил. — ISBN 5-8192-0263-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Руска државна библиотека на Викимедијиној остави.
Википодаци имају својство: П1815 (П947) (в. разговор; употребе)
55° 45′ 07″ Н 37° 36′ 35″ Е / 55.75194° С; 37.60972° И / 55.75194; 37.60972
Преузето из „https://sr.chped.com/w/index.php?title=Ruska_državna_biblioteka&oldid=27677383”